Marksa opet probudila kriza

Marksizam ponovo oživljava u Evropi, sociolozi tvrde da je njegov povratak neminovan. Likvidirano s propašću SSSR, ovo učenje nikada nije bilo u dubokoj komi i opet će biti u modi

AKO su mnogi tvrdili da je marksizam najveća fantazija 20. veka, u poslednje vreme sve su glasniji zahtevi o potrebi povratka Marksovim delima, naročito analizama u "Kapitalu". Širom Evrope knjižari beleže trostruki porast interesovanja za Marksove i Engelsove knjige i eseje, a grupa mlađih nemačkih akademika otvoreno zagovara uvođenje marksističke nastave u srednje škole i na fakultete.

U Srbiji se ovakvi zahtevi još ne čuju, ali je činjenica da bi oživljavanje marksističke ideje značilo uhlebljenje za mnogobrojne profesore marksizma, koji su ostali bez posla.

- S besnim proterivanjem marksizma, koje je pratila jarosna mržnja kvazilevičara i kvazimarksista, kao da je nastala globalna ekonomska pometnja, koju je Marks proročki najavljivao - kaže Irena Pajić, bivši profesor marksizma u beogradskoj Arhitektonskoj školi. - Sada se zbiva ono što se često u istoriji dešavalo sa učenjima revolucionarnih mislilaca - da ih progone i ugnjetavaju, a onda vaskrsavaju. Marksizam će ponovo biti u modi!

NOVINARI STUDENTI novinarstva u Kini, da bi dobili diplomu, moraju da izuče i marksističke i komunističke teorije novinarstva. "Drugovi koji žele da rade u prvim redovima novinarstva moraju da savladaju Marksovo stanovište o novinarstvu, kao i medijsku etiku i disciplinu komunističke partije o novinarstvu i propagandi - navodi agencija "Sinhua".

- Marksizma nema, ali je njegov povratak neminovan - smatra profesor Ratko Božović, uveren da je "duha u boci" rasanila svetska ekonomska kriza i strahovanja od reprize velike ekonomske depresije iz tridesetih godina prošlog veka.

Za razliku od nekih postmarksističkih teoretičara, koji smatraju da se marksizam iznuđeno reanimira, profesor Božović misli da on nikada nije bio u dubokoj komi, već je jednostavno – umuknuo!

- Primetio sam da su ga se najlakše odrekli oni koji su ga fanatično prihvatali, pa ne znam da li je to bila prevara drugih ili samoprevara. Sad imamo (marksističku) tišinu. Stiče se utisak kao da je, poput ljubavnice, nestao ili otišao na godišnji odmor, i teško je reći da li će se vratiti da nam kaže šta se to s nama dogodilo.

Oni koji se još sećaju marksizma znaju da je u središtu Marksove misli premisa da sam kapital stvara uslove za svoje prevladavanje. Ako se prelista "Kapital", obimno Marksovo delo na kojem je utemeljenje pronalazila gotovo čitava nauka, naići će se na delove koji apsolutno precizno mogu da se primene na savremeni trenutak.

"Vlasnici kapitala kod radnika će podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu, stanove, kuće, tehnologiju, obavezujući ih, pri tom, da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti", napisao je Marks. "I na kraju, ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam".

"ZLO" ZA pojedine pripadnike religijskih i fundamentalističkih religijskih ideologija, marksizam je "zla misao". Islamski fanatici (tzv. treći totalitaristi) za Marksa tvrde da je bio čovek bolesnog uma. Oni ga preziru.

- Povratak marksizma je u formi kritičkog prepoznavanja vremena u kome živimo, liberalnog kapitalizma i(li) potrošačkog društva - smatra prof. Radoslav Ratković. - Dominacija ekonomije vraća nas na prizivanje marksizma da bismo bolje pročitali šta se današnjem društvu desilo.

Marksizam je likvidiran s propašću SSSR, a dr Ratković uverava da teoriju, koju je propagirao, ne mogu da uklone i eliminišu politički događaji:

- Ako je režim pao ne znači da je i marksizam trebalo da podeli njegovu sudbinu. Marksizam sadrži dijalektiku, koja treba da objasni promene u društvu i u tom smislu korisna je i za nas koji smo imali revoluciju, pa kontrarevoluciju kada nas je Miloševićev režim vratio u birokratski centralizam, pa nas izručio ekstremnoj desnici i mafijaškom lobiju.

Nedavna naslovna strana prestižnog "Tajmsa" osvanula je sa pitanjem: "Šta bi rekao Marks?", a povodom velike ekonomske krize koja trese planetu, ruši moral i etiku:

- Forsiranje liberalnog tržišta, kao dominantnog u kapitalizmu i forsiranje potrošačkog društva, dovelo je do pitanja traganja za smislom. Tamo gde je smisao bogatstvo a horizont kapital, nema slobodnog čoveka. Zato neki delovi iz "Kapitala" izgledaju kao da ih je Marks pisao danas, nasred Volstrita.

V. TALOVIĆ

Izvor: Večernje novosti